четвртак, 10. децембар 2009.

Hotelska



Na hotelu nam rastu trave
priroda je malo iznad
Tu se razmenjuju reči u slave
mrcine lutaju

Zima a otvorena vrata
stariji vodnik hodnikom šparta
tema se nova stvara

Grafit u liftu veselo peva
jer tu je deo svačijeg neba

M.I.

субота, 21. новембар 2009.

Neproverena



Nismo poverovali
Nismo naseli
Nismo vakcinisani

Nećemo se vakcinisati

Stoko na čelu
lep ste posao sklopili

Sa tajkunima se dogovorili
na neviđeno uložili

500.000 hiljada za prvu ruku uvezli
A još ga niste pustili

Čak ni maske ne nosite
a već profit stvarate

Pa zar na mortalitetu da se obogatite

Šta da vam kažem
nego

JEBITE SE !!!

среда, 18. новембар 2009.

Pogled u prazno



Pozicija ljudi koji se gube
smrt onih koji lažu
noću se bolje živi

Strah nestaje
oči se zatvaraju
lice dobija boju

Opozicija miruje
tama je sve gušća
tope se oblaci

Padaju ledene kiše
suština se menja
maske se skidaju

Zemlja guta
papir sve trpi

Pitanja se postavljaju
odgovora nema

Kriza slabi
epidemija raste
tajkuni slave

недеља, 01. новембар 2009.

NO PASARAN



Kao što vidiš smrade
ljubav nije prelazna

Čak se ni lepe stvari ne prenose s kolena na koleno

Ljubomora je pička koja grize

Ruke se tresu
srce brže lupa

Izgledaš kao kurva koja čeka dop

Kad se neko voli

NO PASARAN

понедељак, 12. октобар 2009.

Ne znam



Namirio sam stoku
sad mogu da legnem

Komšinice triperuše
porez zbog krize

Pičke koje drže državu
jebem vas usta

Piše dok država krvari
da progovorim
ostale bi mrve

Koji su tvoji ciljevi u životu
tvoji ideali

Ne znam...

M.I

57 milijardi



Svaka glava u ovoj zemlji zna da jednom uvek dođe kraj

Medom se sladite i državu blatite

Ajde malo sloge pokažite egzistenciju nam stvorite

57 milijardi potrošite

Mostove sagradite
puteve obnovite

Barem nesto napravite
ili nam godine vratite

Nije problem u vašim problemima
već u vama samima

Ni političku elitu nemožete stvoriti

A za kolač ste se znali boriti

Zar uvoz svega što možemo proizvesti
nemožete ili nećete zabraniti

Toliko neobradive zemlje imate

A ČAK I PAPRIKU UVOZITE

среда, 16. септембар 2009.

Parada ponosa



Sve je to plaćeno iz iste kuhinje
da se osramoti država

Ljudi su počeli da žive serije
Taj stajling mi se svira

Koliko mi ne možemo da sredimo sebe
a možemo da manipulišemo drugima

Pobeda ili penzija
Biće da je pobeda penija

Mi je dočekati nećemo u
sporo-tekućem razvoju DRŽAVE

M.I.

понедељак, 14. септембар 2009.

Prevara



Varaš me i plačeš
misliš da ćeš svojom patetikom
pobediti moj
mir
stav
volju za novim sutra

Varaš se
Kriva si
Pokušavaš svoje greške ispraviti
pred milionima onih koji te vole i prate

Neželim ti savete deliti
Opet ćeš nam zlo naneti

Ne beri brigu
sve će se samo iznivelisati
Opet će ti vladara izabrati

Ne možes birati
sama si i to moraš shvatiti

петак, 11. септембар 2009.

Mala soba 4*6



Obuzela nas realnost
Plovimo kroz vremena prošla

Kucamo se i nazdravljamo

Krećemo u dubinu problema
polemišemo i donosimo zaključke

Kompletna situacija dobija smisao

Energija se širi i puni taj prostor
4*6

Prozori su otvoreni
23 stepena
pritisak 1100 milibara
duva vetar 2m/s

Vraćam se nazad

Televizor
prica se dešava u Tajlandu

Bice to tezak i dugačak komad

понедељак, 10. август 2009.

Nikom nista




Toliko govana je izašlo na površinu

Imamo sve
arhivu
dokaze
naloge
dokumenta
svedoke

Sjebaćemo vas
Lekove ćemo vam naplatiti
patnju i smrt

Eee doktori bez duse
pa zemlje nam se ruse
dok vi kradete

Umesto da lečite
i dobra činite

Za vas su zatvori hoteli
robija smeh

Državo zakone donesi

Treba ih na muke baciti
odrati
spaliti
povešati
kamenovati

Za primer drugima
na trgove ih postaviti

Kuce im spaliti i
ukradeno vratiti

Ooo državo šta uradi
gde gledaš
sta to gospodi lekarima dopustaš

Tebi




Volim te
ali te neću voleti
čitavu večnost

Jer ništa netraje kao večnost
pa čak ni ljubav

Voleću te samo jedan deo te večnosti
koji se zove ŽIVOT

Vreme



Ah to vreme
prolazi kao šum vetra
starimo u nedoumici
koja nam samo pitanja postavlja

Dugo ni jednu pesmu
ne napisah

Slagah prijatelja
koga sam posetiti trebao

Prazne dane ne iskoristih
gledajući Beograd kako se gradi vise nego ikad

Državo bez smisla kapu ti skidam

Brinem za one koji u centru zbivanja nisu
žalim ih

Umirem od želje da objasni mi neko
sem medija trulih

Koliko je još vremena ostalo

понедељак, 29. јун 2009.

Vitka netaknuta



Ah ta realnost
prekrivena stvarnošću

Uzima i dodaje
ne razmišlja
a obuzima te
Jednaka pred svakim
staložena i lepa

Jedinstvena i pogana
koja kažnjava i beži
Vraca se uvek
drugačija
još lepša
smirenija

Ta koja te zna postrojiti
razveseliti
odgovoriti
u nedoumici te ostaviti
i opet
pobeći i vratiti se

Telo obuzima
um daruje
decu uzima

Sve u životu odneće
prokockaće
u tminu zaviće
okrenuće stranicu života
i opet
pobeći će

Eto je opet
pa ponovo u krug
kroz vakum
vitka netaknuta

петак, 26. јун 2009.

Pustoš



Da li čoveka u životu samo sreća prati
ili u iluziji po neki krah se desi

Prašina koja se vekovima diže i spušta
u naletima prirodu guši

O smešne li strane tvoje
države u kojoj živiš
zemlje koju nam uze

Pogledaj oko sebe
slepče ceo svet se ruši
u lažima se kupamo i živimo
smrad svoje zemlje ne osetimo

Ne znam da li u vama
humanosti postoji
Mladi se života boje
tajkuni nam sudbinu kroje

Odbrojavamo godine u životu
kojeg samo stotinke od smrti dele

Ooo kad bi mogao dušu bi im našu prodao

четвртак, 25. јун 2009.

U sobi broj Sedam



U čekaonici bolnice stare
sam na klupi sedim i gledam
Ogromna vrata bolničke sobe
prljava vrata sa brojem sedam

Unutra ima puno lekara
koji svoj posao rade bez greske
Bore se protiv bolesti teske

Kroz odškrinuta vrata sobe
vidim devojku koju odavno volim

Umornog lica stisnutih zuba
za njen život ja ljude molim

Prolaze minuti dugi ko sat
dok gledam cuperak njene kose plave
Videh jedan od lekara
navlaci čaršaf preko njene glave

Ustadoh s klupe bled kao krpa
dok napolju padahu krupne kapi kise
Priđe mi jedan od lekara i reče
žao mi je momak nje nema vise

Prođoh kraj njega uđoh u sobu
i deo pokrivača skidoh joj s glave
bila je tada kao princeza
lepog lica i kose plave

Bolan jecaj ote mi se iz grudi
kad ugledah njene oči snene
Kako su poslednje dane života
ostale zauvek zatvorene

Uđe tada i glavni doktor
izvadi iz džepa komadić metala i reče
Ovaj predmet je tebi za uspomenu dala

Bio je to privezak na kome sitnim slovima pise
još uvek te volim seti me se
i dole potpis i nista vise

Bilo je negde oko dvanaest sat
kada je krenula povorka crna
do vecne kuće da je otprati

Uđoh u crna vrata kapele
ugledah je u sanduku
na velikom stolu
poklonih se i odoh
da živim sam u svom bolu

Odoh u park sedoh na klupu
koju smo nekada zvali nasom
i umesto s njom
ja svaki dan sedim sa flasom

Pijem i lecim tugu
jer znam da necu moci
zavoleti ni jednu drugu

Na njen grob odlazim često
s bolom u srcu privezak gledam
i secam se nase prosle ljubavi
poslednjeg sastanka

U SOBI BROJ SEDAM

Autor: ?

петак, 05. јун 2009.

PROZOR


Sedim i gledam ga.
Razmišljam o njemu.
Da li da ga ostavim da se muči,ili ipak da ga sredim?
Mator je.
Ima tu puno posla.

DOLAR



Dobio sam ga navodno za sreću u ovoj neizbežnoj nesreći.
Zaslepljen tom srećom i tim snom u ovoj realnosti što obruč steže i otima resurse.
Kroz misli mi prolaze gadosti tog kontinenta.
Daleko je i mnogo vode nas deli,za koju se tek treba boriti.

уторак, 19. мај 2009.

DIMNjAK


Zamenik američkog predsednika dolazi u Srbiju
Komletna država na na noge
Glavno obozbeđenje SAD-a sa pratnjom države
Prvila se donose u roku od 24 časa
Glavnim ulicama Srpske metropole zavaruju se šahte
U savakom stanu tih ulica roletne su spuštene
Obavezno
Recituju se pravila na radnim mestima
Idealan inat za atentat pod šifrom
DIMNjAK